Društvena klima u kojoj je nastao Proglas

U jeku građanskih protesta u decembru 1996. godine, raskorak između dešavanja u zemlji i gradu, i dostupnosti objektivnih informacija na tu temu, bio je na vrhuncu. U tom trenutku novosadski dnevni list Dnevnik, iako svakodnevno posećivan od strane nepregledne kolone studenata kao obavezna stanica šetačke maršute, bio je u potpunosti pod kontrolom režima Slobodana Miloševića i nije izveštavao o protestima u gradu. Osim novinara Rodoljuba Malenčića koji je otvorenim pismom zahtevao smenu glavnog i odgovornog urednika Dragana Radevića već prvih dana studentskog protesta, strahujući za svoje poslove drugi novinari Dnevnika nisu se usuđivali da se ogluše o zvaničnu politiku neizveštavanja. Radio Novi Sad je u potpunosti ignorisao društvene nemire čak i kad su se odvijali bukvalno pod njegovim prozorima, a televizijske stanice nisu se usuđivale da prikažu snimke studentske kolone koja je samo u Novom Sadu brojala izmedju 10,000 i 15,000 studenata. Na državnim vestima moglo se čuti više o protestima u Kini nego o protestima u Srbiji. Vlast je ignorisala danonoćno bdenje hiljada Beograđana pred kordonom u Kolarčevoj, a građani Novog Sada, umireni saznanjem da je opozicija bez prigovora režima formirala gradsku vladu, nisu osećali urgentnost situacije koja je potresala ostatak zemlje.

Medijskim prostorom u tom trenutku dominira svojevrsni “patriotski” front, koji uprkos nemirima na ulicama svih većih gradova u Srbiji, štrajkovima nezavisnih sindikata i obustavi rada fakulteta i mnogih organizacija u zemji, uporno sprovodi blokadu realnog izveštavanja i stanje u zemlji predstavlja ili totalno idilično ili kao pokušaj manipulacije iz inostranstva. Rad malobrojnih nezavisnih medija u zemlji režim svakodnevnio opstruira zastrašivanjem novinara i urednika, pretnjama i ucenama, a u slučaju Radio Indexa, Radio B92 i BUM93 ometanjem signala, isključivanjem predajnika i zabranom emitovanja programa (o čemu govori dokumentarni film Poludeli ljudi u produkciji B92). Kao odgovor na ovakvu sabotažu, mnogi mediji otvaraju “demokratske prozore”, čitajući vesti pred okupljenim građanima, sa prozora svojih redakcija. U Novom Sadu jedini svakodnevni izvor vesti o događajima u zemlji pruža vanredno izdanje Nezavisnog, tokom 17 uzastopnih dana od 10. do 27. decembra 1996. Studenti Novosadskog univerziteta koji su do tog momenta već 25 dana u protestu, oslanjaju se na Nezavisni da obavesti javnost ne samo o njihovim skupovima i aktivnostima, već i o brutalnom obračunavanju režima sa demonstrantima u Beogradu, Nišu i Kragujevcu i kršenju izborne volje građana. Zbog toga je iznenadni prestanak objavljivanja dnevnog izdanja usled nedostatka finansijskih sredstava, u kombinaciji sa nastupanjem studentskog zimskog raspusta, suočio studente sa ozbiljnom krizom kontinuiteta protestnih aktivnosti.

Sa ciljem da se ne dozvoli gašenje protesta tokom zimskog raspusta, i sa jasnom svešću o značaju dokumentovanja protestnih aktivnosti u Novom Sadu i objektivnom informisanju javnosti, u kompletnom informativnom vakuumu i medijskom mraku poslednjih dana 1996. godine, Organizacioni odbor studentskog protesta donosi odluku o formiranju nezavisnog studentskog lista. U tom momentu još uvek bez stalne adrese, lutajući po privremeno ustupljenim prostorijama raznih političkih i nevladinih organizacija (tih dana zatečeni u izdavačkom društvu Apostrof), studenti otpočinju aktivnosti vezane za nastanak prvih gerilskih studentskih novina u istoriji Novosadskog univerziteta: Studentskog Proglasa. Impromptu konkrus za logotip časopisa ponudio je niz rešenja. Nakon izglasavanja logotipa, koncipiran je i sadržaj, obim i izgled budućeg studentskog lista.

Uprkos novinarskom neiskustvu studenata, i relativnom skepticizmu iz redova profesionalnih novinara, prvi broj Proglasa izlazi već 4. januara 1997. godine. Ističući na naslovnoj strani Proglas studenata Univerziteta u Novom Sadu, studenti objavljuju rat organizovanom gušenju slobode medija i upuštaju se u dvomesečnu avanturu svakodnevnog objavljivanja časopisa koji ce, ispostaviće se kasnije, biti i jedino pisano svedočanstvo o mnogim detaljima najdužeg i najmasovnijeg studentskog i građanskog protesta u istorijij Novog Sada.

Redakcija

Redakciju Proglasa činili su studenti Boban Bugarski, Maja Vasić, Marko Damjanov, Irena Ilijev,Daniel Ivezić, Denis Kolundžija, Stanko Lazendić, Aleksandra Molnar, Milisav Ostojić, Vukašin Cicmil i Đura Ćurčić.

Proglas je pravljen u redakciji Nezavisnog vojvođanskog građanskog lista u Zmaj Jovinoj 4, zahvaljujući velikodušno ustupljenom prostoru i opremi od strane Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Redakcija je, istovremeno, služila i kao mesto okupljanja Inicijativnog i Organizacionog odbora, a bila je i utočište od policije i hladnoće, i stalno prebivalište mnogih studenata iz organizacije protesta, naročito onih koji su živeli van Novog Sada. U redakciju su svakodnevno svraćali i gosti iz drugih delova Srbije i inostranstva i govornici sa skupova i “časova demokratije” na Trgu slobode.

Finansiranje

Finansiranje Proglasa takođe doprinosi njegovom jedinstvenom statusu. Šarenoliko i sporadično pomognut od strane neprofitnog, nevladinog i sindikalnog sektora (Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Fond za otvoreno društvo), oslobođenih državnih institucija (Gradska skupština), privatnih lica i malih donacija čitalaca lista, firmi sa najrazličitijim proizvodinim i trgovinskim delatnostima (vinski podrumi, privatne štamparije, picerije, škole stranih jezika), Pokreta zelenih, simpatizera zvaničnih opozicionih ali i opskurnih političkih pokreta, demokratskih, liberalno i nacionalistički orijentisanih grupacija podjednako, Proglas je zapravo prvi primer crowdfundinga-a u Vojvodini, nastao spontanom mobilizacijom resursa mnogo pre nego što je sam koncept ovakvog finansiranja uopšte bio definisan. On je evoluirao iz jednostranog Biltena u prvim danima protesta u ozbiljan list na četiri strane sa profesionalnom pripremom za štampu, dvadesetčetvoročasovnim radnim vremenom sedam dana u nedelji i doniranim feed-om vesti sa FoNeta i Bete.

Izdanja, tiraž i distribucija

Proglas je imao 54 redovna izdanja. Prvi broj je objavljen 4. januara 1997, a poslednji broj 6. marta 1997 godine. Proglas ima i dva specijalna izdanja, povodom desetogodišnjice i dvadesetogodišnjice Protesta.

Tiraž Proglasa je varirao u zavisnosti od finansijskih mogućnosti, i kretao se od 1000 do 3000 primeraka dnevno. Već u prvim danima postalo je jasno da potražnja daleko nadilazi ponudu, jer su građani koji nisu imali sreće da dobiju najnoviji broj na skupu tog dana dolazili u redakciju u Zmaj Jovinoj 4 za slučaj da tu još uvek ima nepodeljenih primeraka. Proglas je već posle par brojeva prerastao iz studentskog u građansko glasilo, težeći da ponudi što raznovrsniji pregled dnevnih vesti a ne samo objave o studentskim aktivnostima, međutim njegov skroman tiraž nije uspevao da zadovolji potrebe građana Novog Sada.

Distribucija Proglasa vršena je u početku samo na studentskim skupovima, a zbog velikog interesovanja građana nakon gašenja vanrednog izdanja Nezavisnog, Proglas je kasnije deljen svakog jutra na najpromentijim tačkama u centru grada.

Funkcija Proglasa u okviru Studentskog protesta 96/97

Proglas je nastao kao odgovor na dve specifične potrebe. Prva je bila potreba za održavanjem kontinuiteta protesta u jeku studentskog zimskog raspusta, kada je najveći broj demonstranata koji žive van grada otišao kućama za praznike. Druga je bila potreba za dnevnim informisanjem stanovnika Novog Sada o studentskim aktivnostima ali i o stvarnoj situaciji u zemlji o kojoj se u režimskim medijima nije moglo čuti ništa. Proglas je, tako, objedinio marketing i PR funkcije samog protesta, sa održavanjem njegovog kontinuiteta i istovremeno preuzeo na sebe ulogu informisanja šire javnosti i probijanja medijske blokade.

Proglas je takođe predstavljao i sasvim novu formu protesta za novosadske studente, koji u tom trenutku nisu imali svoje glasilo. Studentski list Index izlazio je periodično, bio je pod kontrolom Saveza studenata i nije bio aktuelan u trenutku protesta, a zvanični mediji su potpuno ignorisali studentske skupove. Proširenje komunikacije sa studentskim telom i prelazak sa usmenih objava na pisanu formu izveštavanja o događajima vezanim za studentski i građanski protest, predstavljalo je veliki uspeh sa obzirom na logističke izazove ovakvog poduhvata.

U Proglasu su svakodnevno najavljivane predstojeće studentske aktivnosti, objavljivane su vesti iz studentskih centara iz cele zemlje, kao i vesti o građanskim demonstracijama u Beogradu, Nišu i drugim gradovima, reakcije međunarodne javnosti na događanja u Srbiji, izveštaji o policijskim upadima na fakultete i hapšenjima demonstranata, najave projekcija filmova, tribina i govornika na skupovima. Objavljivani su i pozivi građanima da se pridruže protestu, da pomognu štampanje lista, kao i zvanične objave Inicijativnog i Organizacionog odbora, odluke NN veća Univerziteta i pojedinačnih fakulteta i izveštaji o efektima blokade fakulteta. Edukativna uloga Proglasa postala je izražena pred kraj protesta, kada su serijom tekstova o studentskom životu u studentskim centrima Evrope i Amerike, studenti pokušali da definišu sopstvene ideale povodom kulturnog i naučnog sadržaja na kampusu i studentskog samoorganizovanja. U poslednjim brojevima Proglasa najavljeno je formiranje Studentske Unije, koja je ubrzo nakon protesta i formirana na Fakultetu tehničkih nauka.

Društveni značaj Proglasa

Uzimajući u obziri tradiciju građanskog i nezavisnog novinarstva u Vojvodini – o čemu takođe nema mnogo dostupnih podataka – od ratnih štamparija, preko sindikalnih i partijskih glasila, materijala štampanog pod pokroviteljstvom Univerziteta i publikacija pod okriljem NDNV-a, Proglas je do danas jedini “grassroots” primer samoorganizovanog građanskog i studentskog novinarstva, neoslonjenog na specifičnu političku opciju ili registrovanu akademsku ili profesionalnu organizaciju.

Proglas je jedinstven po tome što je predstavljao potpuno volonterski poduhvat grupe ljudi bez prethodnog novinarskog iskustva, čiji su članovi zastupali najrazličitije moguće političke ideje i ciljeve. Proglas je bio zvanično glasilo studentskog pokreta, i tokom dva meseca početkom 1997. godine jedino dnevno nezavisno glasilo u gradu. Fokusiran na objektivno izveštavanje o dnevnim događajima o kojima se nije moglo pročitati u režimskim medijima, Proglas je ubrzo postao glavno informativno sredstvo građana Novog Sada.

Dvadeset godina nakon Protesta, uz Nezavisni vojvođanski građanski list, Proglas ostaje izvor najdetaljnije dostupne hronike jednog slabo dokumentovanog i kasnije često zloupotrebljavanog i omalovažavanog vremena. On je često i jedina pisana referenca za mnoge događaje koji bi bez njega odavno bili zaboravljeni. Kao bitan deo popularne kulture Novog Sada krajem devedesetih godina, Proglas ima i neosporiv istorijski značaj. Svojevrsan spomenik jednom turbulentnom, hrabrom vremenu, Proglas nas podseća i na to koliko se mnogo može postići entuzijazmom i upornošću, uprkos svim ograničavajućim okolnostima.