Dobro došli na web-prezentaciju štampane i foto dokumentacije nastale u zimu 96/97 godine tokom, sve do 2024, najmasovnijih i najdužih studentskih demonstracija u istoriji Novog Sada.

Šta ćete naći na ovom sajtu ?

Ovaj sajt objedinjuje bogatu kolekciju kako poznatih tako i nikad ranije objavljenih materijala, koji su tokom prethodne dve decenije bili dostupni samo u štampanoj formi i pohranjeni u ličnim arhivama učesnika i organizatora protesta. Na ovoj adresi možete da pročitate sve brojeve gerilskog studentskog lista Proglas, i da pregledom fotografija i internih dokumenata steknete uvid u obim i modalitet studentskog delovanja. Posetioci sajta koji su i sami bili učesnici protesta prisetiće se mnogih zaboravljenih detalja i možda pronaći sebe na nekoj od fotografija. Oni koji nisu učestvovali, naročito mlađe generacije današnjih studenata, imaće priliku da – kroz prateće tekstove o zahtevima, toku i sadržaju protesta, lična svedočanstva učesnika i organizatora i kroz uzorak korespondencije sa zvaničnim univerzitetskim telima – steknu detaljnu sliku o jednom vremenu o kom prethodno nisu znali mnogo ili su o njemu bili dezinformisani. Sajt je pokrenut povodom obeležavanja 20 godina od početka Studentskog protesta, u zimu 2016. godine. Iz ovog razloga, većina tekstova govori o rasponu od 20 godina, iz perspektive u kojoj veliki studentski bunt 2024. godine još nije mogao ni da se zamisli.

Zašto je ovaj sajt neophodan?

Iako je vreme o kom je ovde reč davno prošlo, problemi čije su rešavanje studenti zahtevali 96/97 i danas su dominantni problemi našeg društva. Mada se tom vremenu zamera što je iznedrilo i neke buduće političke oportuniste, činjenica je da su događaji opisani na ovim stranicama pokrenuli veliki talas dugotrajnog društvenog otpora, koji je nekoliko godina kasnije konačno demontirao režim Slobodana Miloševića. Moralna ispravnost i autoritet građanskog i studentskog aktivizma ne smeju biti ukaljani (ili još gore, opovrgnuti) neuspehom ili sporošću promena koje je taj aktivizam inicirao. Nije u pitanju samo zamena teza, tu je po sredi jedan do sada već usavršen sofizam gde se napadima na ličnosti vezane za jedno vreme pokušava diskreditovati značaj celog tog vremena, a isticanjem neefikasnosti promena koje su usledile pokušava dokazati njihova bespotrebnost. Da bi se realno sagledala priroda studentskog otpora u zimu 96/97 godine, potrebno je ostaviti po strani ideologije i političke angažmane pojedinaca, i uživeti se u kolektivni entuzijazam i duh zajedništva i solidarnosti koji je obeležio to vreme.

Studentski pokret devedesetih godina bio je veći i značajniji od bilo kog pojedinca u njemu. U uslovima normalnog funkcionisanja institucija sistema, budući lideri jednog društva formiraju se kroz akademske institucije, profesionalno usavršavanje i napredovanje kroz transparentnu i funkcionalnu hijerarhiju javnog upravljanja. Kada je, međutim, učestvovanje naroda i opozicije u političkom životu zemlje kroz njene institucije kompletno onemogućeno, a žrtve režima primorane da demokratiju traže i svoja ubeđenja ispoljavaju na ulici – tada se i budući lideri, od najboljih do najlošijih, formiraju kroz improvizovani inkubator vaninstitucionalne političke aktivnosti. Studentski protest 96/97 je, kao deo šire društvene akcije, bio neizbežna etapa u stasavanju novih političkih aktera, ali je pogrešno kriviti ga za razočarenja koja su iz toga proizašla. Upravo oni koji danas, kao i pre 20 godina, vide interes u tome da se u društvu održi status quo, rado potežu za teorijom o besmislenosti studentskog i građanskog bunta jer će, kažu, neko već ionako sve to iskoristiti za samopromociju. Ovo je argument koji već godinama bez greške postiže svoj glavni cilj: deprimira po represivni sistem najopasnije slojeve društva – studente i politički pismene građane – do te mere da se od svakog vida aktivizma odustaje još na nivou ideje. To je argument čiji smo taoci već decenijama, i zbog kog bi se moglo desiti da u tom samonametnutom zatočeništvu i ostarimo.

Dostupna građa

Mnogo je toga rečeno i učinjeno u godinama nakon 96/97, što na hrabru demonstraciju masovnog entuzijazma i otpora o kojoj je ovde reč baca ružno svetlo. Dvadeset godina kasnije, neko ko nije učestvovao u šetnjama 96/97 može da formira svoj sud samo na osnovu generalizovanih negativnih stavova i dostupne istorijske građe koja je vrlo siromašna. Sa namerom da saznamo šta uopšte postoji u domenu javne informacije o poslednjem velikom studentskom pokretu, pokušali smo da na internetu pronađemo tekstove o novosadskom protestu 96/97. Rezultati su bili poražavajuci. Većina tekstova i analiza bavi se isključivo beogradskim protestima i Otporom, samo se ovlaš dotičući Novog Sada, često navodeći pogrešne informacije.

I druge teme iz onog vremena su šturo obrađene ili nedostupne na internetu. Kada smo želeli da pretražimo karikature objavljivane u režimskom listu Dnevnik ‘96 godine, na primer, suočili smo se sa činjenicom da ništa od toga nije dostupno online. U par navrata, naša pitanja o javnosti dostupnim i pretraživim digitalnim arhivama nailazila su na smeh, ponekad i podsmeh. Nije dakle, neobično, ni to što se o studentskim aktivnostima u Novom Sadu u zimu 96/97 ne može naći mnogo detalja. Na osnovu čega, onda, neupućen posmatrač danas, da formira objektivan sud o karakteru tih događaja? Na osnovu čega današnji studenti mogu da izvuku lekcije iz uspeha i grešaka svojih kolega iz prošlosti, osim iz nekonstruktivnih kritika koje se uglavnom bave pojedincima a ne analizom ideja ili procesa?

Iako prilično slabo zapamćena a još slabije zabeležena na internetu, činjenica je, međutim, da je Novi Sad tokom tri burna meseca u zimu 96/97 godine, bio poprište studentske borbe za pravdu, Ustavom zagarantovana prava i čast i ugled Univerziteta i grada. Možda u tom momentu pomalo futuristička, studente je povela misao da Novom Sadu jednog dana, kad-tad, kad konačno postanemo kompetentno demokratsko društvo, neće biti oprošteno neučestvovanje u opštim društvenim nemirima te zime i da je nedostojanstveno ostati gluv i slep na događanja u zemlji samo zato što je u tvom gradu režim dopustio opoziciji da pobedi. Studentsko angažovanje predstavljalo je direktan odgovor na činjenicu da su te zime svaki glas i svaki pojedinačni akt otpora imali svoj udeo u zbirnom efektu kolektivnog pritiska na vlast, i pribiližavali nas, bukvalno korak po korak, krajnjem cilju. Pa ipak, dvadeset godina kasnije i sudeći po dostupnom materijalu, čovek bi lako mogao pomisliti da se u našem gradu tih dana ništa značajno nije događalo… ili da je ono što se događalo bilo neiskreno i neautentično.

Zbog toga ovaj sajt teži da podseti na masovnost, značaj i slobodarski duh Studentskog protesta 96/97 u Novom Sadu, i da evocira uspomene na vreme u kom su nade koje smo gajili bile veće i snažnije od straha, osećaja bespomoćnosti i inercije nametnute svakodnevnim egzistencijalnim problemima, na vreme koje nas je nateralo da sve svoje razlike ostavimo po strani i okupimo se oko zajedničkog cilja. Na ovom mestu studentski protest se, posle mnogo godina, vraća u vlasništvo svih onih studenata, srednjoškolaca, prosvetnih radnika, novinara, profesora i građana Novog Sada, koji su tih dana zaustavili svoje živote, studije i karijere i založili se, bespoštedno, za bolju budućnost u koju su iskreno verovali. Entuzijazam i predanost svih tih ljudi ne zalužuju da budu zaboravljeni i obezvređeni.

Za buduća vremena

Obeležavanje dve decenije od poslednjih velikih studentskih protesta u Srbiji gestom plasiranja zaboravljenih činjenica u javni domen ima naročito značenje u trenutnoj klimi represivnog odnosa vlasti prema medijima i informacijama od javnog značaja. Tendencija današnje vlasti ka zameni teza, promociji istorijskog revizionizma i minimalizovanju značaja građanskih pokreta ‘90-ih godina, daje osobitu dimenziju ovom poduhvatu. On je, tako, ne samo pokušaj skromnog doprinosa dokumentovanju istorije studentskog i građanskog bunta u Novom Sadu, već i antiteza sve snažnijem trendu auto-cenzure i podstrek današnjim studentima (od kojih mnogi nisu bili ni rođeni u trenutku Protesta 96/97) da iskorače iz okvira svoje neposredne stvarnosti i sagledaju društveno-političku situaciju u zemlji kao nastavak duge tradicije autoritarnog i drskog ophođenja vlasti sa narodom

Kako je izvrsno primetio autor “Uličnih studija” Đorđe Tomić, “istorijska nauka u Srbiji društvene pokrete (devedesetih godina 20. veka) još nije otkrila kao temu”. Izvesno je, ipak, da će uporedo sa sporom ali neminovnom evolucijom civilizacijske kompetentnosti našeg društva, i ova tema jednog dana postati relevantna za sagledavanje prelomnih političkih momenata na međi dva veka. Događaji koji su obeležili zimu 96/97 će kad – tad postati relevantni za izučavanje političkih i društvenih strujanja koja su dovela do konačne demokratizacije našeg društva. Možda ne sutra, pa ni za dvadeset godina, ali kada se to konačno dogodi ovaj mali prilog novijoj istoriji Novog Sada će, nadamo se, upotpuniti sliku jednog davno prošlog, burnog vremena.nje političkih i društvenih strujanja koja su dovela do konačne demokratizacije našeg društva. Možda ne sutra, pa ni za dvadeset godina, ali kada se to konačno dogodi ovaj mali prilog novijoj istoriji Novog Sada će, nadamo se, upotpuniti sliku jednog davno prošlog, burnog vremena.

Uređivački tim

Dokumenta, fotografije i drugi materijali korišćeni u izradi ovog sajta prikupljeni su u saradnji sa Centrom za mobilnost resursa. Poduhvat digitalizacije protestne arhive i pravljenja ovog sajta u potpunosti je finansiran od strane uređivačkog tima:

• Stanko Lazendić – prikupljanje pisane i foto dokumentacije
• Aleksandar Pavlović – organizacija i digitalizacija arhivske građe
• Aleksandra Molnar – urednik sajta i autor tekstova
• Mladen Oljača – prikupljanje i uređivanje ilustracija i karikatura
• Đorđe Damjanov – web development (2016)
• Đorđe Janković – web development (2026)